Dođe Eva Adamu

Dođe Eva Adamu i pita:
- O'š se karati?
- Ma ne budi smiješna, pa uopšte nemaš rupu, k'o Barbika si!
Eva sjedne na obalu jezera i rasplače se. Uto izroni zlatna ribica i upita ju zašto plače.
- Adam me neće karat jer nemam rupu, k'o Barbika sam...
- Ma nema frke, zvat ćemo rodu da ti kljunom napravi rupu.
I bude tako, a od tada žene imaju rupu, a rode crveni kljun.
Odjuri sretna Eva Adamu i pita:
- O'š se sad karati, vidi imam rupu!?
- Daj ne pizdi, vidi, ćelava si dolje k'o dijete..
Eva se opet rasplače na obali jezera. Dođe ribica...bla, bla, bla...
- Dobro, srediti ćemo i to.
Ode ribica do pavijana, ovaj obrije nešto dlaka s guzice, ribica ih odnese Evi i stvar sređena.
Od tada žene imaju dlake, a pavijani ćelavu guzicu.
Odjuri sretna Eva Adamu i pita:
- O'š se sad karati, vidi imam i rupu i dlake!?
- Ma bježi, suha si k'o barut, samo ću se nažuljati.
Eva se opet rasplače na obali jezera. Dođe ribica...bla, bla, bla...
- Dobro, sredit ćemo i to. Uzmi me u ruku, protrljaj par puta po rupi i bit ćeš vlažna.!,reče ribica.
Od tada se ne zna smrdi li riba po pič.., ili pič.. po ribi!